Marija Montesori (Maria Montessori, 1870-1952) je izuzetna ličnost kakva se retko sreće u naučnom svetu. Lekar po struci, studirala je i antropologiju i pedagogiju, a ceo život posvetila radu sa decom. Bila je veliki borac za prava dece i žena, a život u turbulentnom vremenu svetskih ratova učvrstio je njeno uverenje da su nosioci mira u svetu deca od malena vaspitana i obrazovana na pravilan način. Tri puta je nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

MM1 Jedan od prvih pravih naučnika u pedagogiji, dr Montesori je ponudila u teorijskom i praktičnom smislu kompletno naučno zasnovanu pedagogiju, čiji su elementi kasnije preuzimani od strane teoretičara u oblasti tradicionalnih i alternativnih pedagoških pravaca.

Svoj rad dr Montesori počela je sa obrazovno i vaspitno zapuštenom decom koja su smatrana nepodobnom za školovanje. Radeći sa njima i koristeći posebne predmete kako bi im učenje bilo olakšano, došla je do zapanjujućih rezultata: ta su deca na školskom testu postigla bolje rezultate od "normalne" školske dece. Prirodno pitanje koje se postavilo bilo je šta je tome uzrok, a odgovor koje je usledio doveo je do revolucionarnih otkrića: svoj deci je potrebna stimulacija kako bi se optimalno razvila, baš kao što je i semenu potrebna nega da bi se razvilo u veliko, zdravo i jako drvo. Logičan nastavak njenog rada bio je bavljenje zdravom decom. U tu svrhu su pripremljeni novi predmeti – Montesori materijali, drugačiji od prethodnih. Tako je na primer učenje slova pomoću predmeta ili slika (drvo za sovo d) zamenjeno samo slovima koja su "normalnoj" deci jnteresantna kao takva, bez dodatnih slika i lako se uče samo posmatranjem i opipavanjem.

U to vreme je u Rimu postojao siromašan kvart pod nazivomSan Lorenco (San Lorenzo). Po sređivanju ovog kvarta i izgradnji novih zgrada, tu se uselilo više od 1000 ljudi. Uskoro se pojavio problem sa malom decom koja su ostajala sama preko dana, dok su im roditelji bili na poslu a starija braća i sestre u školi. Vlasti su odlučile da sva deca provode vreme na jednom mestu i krenule u potragu za nekim ko bi o njima brinuo. Neko od nadležnih, videvši članak Marije Montesori u novinama, predlaže da deca njoj budu poverena i ona pristaje. Dogovoreno je da deca budu poverena na čuvanje devojci koja će, po uputstvima Marije Montesori, pokazivati kako se radi sa Montesori materijalom.

„Dečja kuća” je počela sa radom 06.01.1907. godine. U sledećih šest meseci, tokom kojih su primenjivanje vežbe praktičnog života i edukacija čula, desilo se ono što su mnogi smatrali čudom. Deca su pokazala da se, u povoljnom okruženju, mogu ponašati potpuno drugačije –da vole da se nečim bave, da vole da učestvuju u zajedničkom životu u kome svako doprinosi koliko može, da žele da aktivno istražuju i otkivaju, da ih zanima briga o biljkama i životinjama. Druga dečja kuća je napravljena u drugoj zgradi u kvartu, i tu se čudo ponovilo. Uskoro su počeli da dolaze posetioci, iz Italije pa iz drugih zemalja, da posmatraju decu i uvere se svojim očima. Prva dečja kuća u Londonu je otvorena 1918. godine. Vesti se prenose u Ameriku i na druge kontinente. Dečje kuće se osnivaju u Engleskoj, Australiji, Rusiji, a među posetiocima iz svih krajeva sveta bila je i Tolstojeva ćerka.

000799

Prvo od mnogobrojnih dela dr Montesori pod nazivom „Metod naučne pedagogije primenjen u edukaciji dece u dečjim kućama” objavljeno 1909. godine prevedeno je na preko 20 jezika. U ovoj knjizi prikazana je teorija, praksa i Montesori materijali, uključujući i jezičke i matematičke, koji su u međuvremenu pripremljeni. Na zahteve iz svih krajeva sveta i očiglednu potrebu za širenjem novog načina rada sa decom, počinje edukacija Montesori učitelja.

001200

Pred Drugi svetski rat dr Montesori se sa sinom seli iz Italije u Indiju, gde se bavi pisanjem, predavanjima i obučavanjem budućih Montesori učitelja. Tokom sledećih godina putuje širom sveta držeći predavanja i međunarodnu obuku. Istovremeno nastavlja sa istraživanjem i pisanjem novih knjiga, na temu razvoja deteta od rođenja do 3 godine i od 6 do 12 godina u čemu aktivnu ulogu ima sin Mario.Poziv iz 1914. godine da se preseli u Ameriku, gde bi vodila Dečju kuću, dr Montesori odbija. U Ameriku odlazi sledeće godine, radi serije predavanja, kao gost Tomasa Edisona i američkog Montesori društva čiji je predsednik bio Graham Bel. Prvo predavanje održano je u Karnegi holu za preko 5000 ljudi. U toku je bila Svetska izložba u San Francisku, pa je napravljena učionica sa staklenim zidovima u kojoj se nalazilo Montesori odeljenje, pod upravom Helen Parkharst (Helen Parkhurst) koja se obučavala uz Mariju Montesori. Oko staklenih zidova postavljene su stolice za zainteresovane posetioce. Deca su dobila jednu od dve zlatne medalje dodeljene na Svetskoj izložbi.

000980

Aktivan borac za mir u svetu i pravo dece na obrazovanje, Marija Montesori učestvuje u raduUNESKO-a. Za Nobelovu nagradu za mir je nominovana tri puta, 1949., 1950. i 1951. godine, a 1949. godine dobija u Francuskoj Legiju časti, jedno od brojnih priznanja koja su joj dodeljena tokom života. Umire 1952. godine u Holandiji, gde je i sahranjena.

slike AMI http://www.montessoricentenary.org/photos/