Montesori pristup

Kada razmišljamo o osobinama koje želimo da deca razviju i o tome kakvi će ljudi biti i kakav život imati, svima nam na pamet padaju iste osobine: vrednoća, istrajnost, snalažljivost, pamet, samopouzdanje, uspešno rešavanje životnih problema, aktivan i ispunjen život.
Ove se osobine teško mogu razviti slučajno. Za njihov je razvoj potreban ozbiljan rad i stalan pristup, od rođenja do 24. godine kada se završava formiranje ličnosti. Drugim rečima neophodno je kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje se neće menjati sa aktuelnim trendovima, već zasnovano na naučnim saznanjima o razvoju. Takvo obrazovanje postoji i zove se Montesori obrazovanje.
Montesori obrazovanje je više od običnog obrazovnog sistema, jer cilj nije samo učenje ili sticanje veština, već pomoć životu. Nije vezano za vreme koje deca provode u vrtiću ili školi već za njihove razvojne potrebe i pružanje pravilne podrške razvoju i kod kuće. Roditelji su prvi edukatori dece i imaju važnu ulogu tokom celog dečjeg razvoja. Pomoć koju pružaju deci od suštinskog je značaja za pravilan razvoj. Ta se pomoć menja dok deca rastu ali je uvek pre svega usmerena na razvoj samostalnosti. Osamostaljivanje je jedna od najvažnijih potreba dece, i u tesnoj je vezi sa samopouzdanjem. Deci treba pomoći da budu samostalna od rođenja i uključena u aktivnosti koje doprinose kvalitetnom životu porodice. Treba im pružiti razvoj u okviru granica da bi izrasla u odrasle koji imaju samo-disciplinu i sposobnost koncentracije i istrajnosti u životu.


Pravilan razvoj kod kuće se obezbeđuje primenom ova tri suštinska Montesori principa:
- Pripremom odgovarajućeg okruženja za dete
- Davanjem prilika detetu da bude aktivno
- Davanjem dovoljno vremena detetu da se razvije svojim tempom.
Šta ovo praktično znači?
Da je beba u stanju da provodi kvalitetno vreme koje nije samo spavanje ili boravak napolju. Da dvogodišnje dete može samo da skine jaknu i cipele ako mu obezbedimo nisku stolicu, nisko postavljenu kuku za kačenje i dovoljno vremena. Da se bogat rečnik razvija kada sa decom razgovaramo u kontekstu i slušamo kada pokušavaju da sa nama komuniciraju. Da se prva koncentracija i pažnja razvijaju kroz kućne aktivnosti i da kada dete od malena u njima učestvuje ne samo da razvija i dobre radne navike nego se oseća vrednim i poštovanim. Da od šeste godine treba da strpljivo odgovaramo na brojna dečja pitanja kako? i zašto? Da prema adolescentima treba da se odnosimo uvek sa više poštovanja i kao sebi ravnima.
Razvoj se ne odvija slučajno niti haotično, već za sve postoji vreme i način. Poznavanje principa razvoja pomaže nam da maksimalno pomognemo detetu da bi jednog dana ono postalo kvalitetna ličnost. Tome nas uči Montesori pedagogija.